LEPOTA POROKA

Neke su devojke vaspitane da se udaju!

Ne znam, da li je istina?! Koji su to elementi vaspitanja koji nas usmeravaju da jednog dana stvorimo koncept toplog doma, poslušne supruge i mame koja ispunjava želje i služi.

Istina je da većina majki nosi toplinu u sebi i da je briga deo i oblik izražavanja svega što oseća. Priča o majčinstvu, čak i najobičnijim rečnikom govori o samo jednoj sili - ljubavi!

Uloga majke je po meni jedna od najkritikovanijih, protkana rizikom osude i očekivanja. Greške prolaze, ali etiketiranje ne izostaje. Zapravo, etiketiraju se postupci. Tu disciplinu mnogi obožavaju, a najviše oni ograničeni sopstvenim besmislom. Improvizovani kreiterijumi dobrog i jedino pravilnog, dovode mnoge žene do drame koju prikrivaju lažnim osećajem kontrole. Toliko je jaka želja za pokazivanjem sreće, da mnoge žene na društvenim mrežama, neposredno nakon izlaska iz sale, objavljuju slike svojih beba. Ta želja za reklamiranjem sreće, uspešno savladava i bol, sveže rane, rascvetale i napaćene vagine. Čisto neiskustvo, jer žurka kreće kad dodješ kući, isto kao posle svadbe. Nije moguće da ti je nakon poroda ili tih prvih dana sve savršeno i ružisto...ako ništa, bar te nespavanje može učiniti razdražljivom, bebino glodanje tvoje iskrvavljene bradavice, grudi koje prete da se upale od nadolazećeg mleka... Zapravo, u iskrenosti je spas. Tek kada si otvoren, postaješ opušten i nesmetano možeš da uživaš u novoj ulozi bez obzira na očekivanja drugih. Normanlo je da te boli, da ti je teško, a da to ne isključuje sreću.

Volela bih da se žene u svojim ulogama osećaju dobro, sjajno...da ih nije briga za etikete i da iste podnose odvažno. Preteran je pritisak, da se nakon poroda žena pod hitno vrati na staro. Da bude stara, dobra riba. Na svu muku, još da vas pitaju koliko ste se ugojili i kako ćete smršati. Hrono, atkins...Polako, smršaće se radi sebe, jer se tako bolje oseća!

 Toliko truda kod većine žena...toliko traganja za osmehom u ogledalu i toliko straha prilikom stajanja na vagu. Stres prilikom oblačenja malih sukanja i haljina i zaboravljenih farmerica. Farmerica koje su zabranjena zona, čist dokaz nesavršenosti i preterivanja u žderanju. Plitke farmerice zapravo te najviše mogu ismejati, kao da ti se ruga vrh guze i početak crte od iste koja se nazire kad sedaš negde...još ako je ta stolica preniska....oooooo, lepoto, daleko li si! Kako bi bilo lepo da to nikoga nije briga, ali jeste!

Istina je, da dok neka  manekenka broji kalorije i ruši se od gladi, neka bucka se seksa celu noć i uživa!

Što znači, bucka je zadovoljna svojim izgledom. Svaka od nas ima svoje kriterijume. Ako si zadovoljna uživaćeš! 

U kupovini uživam! U razledanj takodje, iz čisto estetskih razloga, bez obzira ako je novčanik prazan. Entuzijazam u meni govori, vratiću se ja ponovo!

Ipak, apelujem na mačke, koje su sa debelim i dosadnim frajerima, srednjih godina, samo zbog krpica, da prošire delatnost i očekivanja preusmere i na pozicije i napredovanje u poslu. Ionako je ljudima jedino logičan seks, kao put do uspeha. Ne dajte se omesti, ako ih već koristite...dajte mašti na volju, pa uzmite sve što vam je srcu drago, čak i dobru poziciju. Sve mogu da razumem, jer glad i sitost srećom je razumljivo relativna.

Spoljašnost može biti performans, a za unutrašnjost treba ipak malo više od krpica...ali da krpice pomažu spoljašnosti da se uobliči po ličnom ukusu, pomažu!

Birajte sreću i pokušajte se radovati tudjem uspehu. Taj uspeh, ne znači da je neko bolji ili vredniji od vas, već da su se kockice u nekom trenutku poklopile za tu osobu. Možda je harizmatičnija od vas, možda je dobra osoba...možda ništa od toga, ali držite se vi svoje priče. Vaša deca tako neće slušati glupe priče i neće učiti da zavide.
Nekako ne mogu da poverujem, da je baš sve u seksu, da ne postoje neki drugi putevi moći i konekcije kojima bi žena, majka, kraljica došla do cilja. Pola tih uticajnih od kojih nešto zavisi, su već u godinama, skoro da i nisu više seksualno aktivni, a i ako jesu to je verovatno kratko. Mislim da im je više stalo do nekontrolisanog mokrenja, nego do egzibicija. Ali, za pojedine koje imaju zadatak, da preko čičinog mlitavog piška, dodju do cilja, pozdravljam hrabrost, odvažnost i veru da to na njih neće ostaviti negativne posledice. Mnogo, ali mnogo je lakše onima koji za put do cilja koriste mladjeg, sposobnijeg i čvršćeg. Ma žene su sjajne, čarolija ludila! Zato na takvo ludilo treba gledati sa osmehom, jer pitanje je šta bi mnoge uradile na njihovom mestu da mogu.

Fizički izgled nije presudan u trci za udajom. Nekad gubi lepotica, nekad pametnica, frizerka, doktorica, nema pravila. Ako se isključi proračun, energija je presudan argument pobede. Poimanje srodne duše kao savršenstva, koje samo treba da se prepusti godina koje slede, ne postoji. Postoje dani i godine u kojem se stvaraju srodne duše i vežba kompatibilnost. Ples je dobar samo ako je sinhronizovan.
U tom ritmu, ne  mora svaka žena da se uda i da bude majka da bi bila adekvatno vrednovana?! Ako su takve bile okolnosti, da je  zbog pogrešnih izbora ili nekih drugih faktora, žena izgubila priliku da bude majka ili je jednostavno odlučila da to neće i sad ima 37 godina i treba da moli nekoga da joj napravi dete, samo zato što joj vreme ističe?! Precenjeno. Nije valjda da neko može pomisliti, da žena koja se nije udala i nije rodila decu, manje vredi od nas koje jesmo? Koliko je samo udatih paćenica, koje nikada ne bi priznale koliko im je u braku loše...ali ni ne pomišljaju na razvod. Dakle, sve je relativno i o tudjoj sreći ne vredi raspravljati, ali zato svako od nas dobro zna šta je čini srećnom i to treba zgrabiti po svaku cenu.

U suštini, nema loših majki, već loših postupaka koje čine. Ukoliko voliš i daješ sve od sebe, da detetu pružiš, da mu osvetliš put najjačom svetiljkom ovoga sveta, ako nema te sile koja bi te zaustavila da se boriš za svoje dete, zar je onda uopšte važno, kako si obučena, čime se baviš i da li kao snajka napraviš dovoljno sarmi za slavu...kao doprinos i zahvalnost za kuću u koju si došla. Zadovoljna majka - zadovoljno dete!

Ako si se udala i postala majka, nisi izgubila identitet. To što si se udala, uradila si zato što voliš i želiš, a ne zato što ti je bilo vreme. Vreme, kao motiv, je pogrešan motiv.

U poslednjih par dana, ja sam se zadovoljno opuštala i kao žena i kao mama uz sledeće dogadjaje...

Muž mi je doktorirao! Pred odbranu disertacije peglam mu košulju i razmišljam, gotovo je, sad ću je progoriti. Neke žene od peglanja naprave nauku, iako je 1 KM peglanje košulje u servisima za pranje i peglanje. Odlučim da popravim malo, ali mi se dlanovi znoje. Kažem sebi: " nemoj Mici sad da zajebeš", sad bi likovale odlikovane peglačice i peračice, inače odlikovane ordenom kuvanja i peglanja u preteškim disciplinama - meso i povrće sve odjednom sručiš  u rernu i peglanje pod pravim uglom. Ne daj im priliku da pomisle da nije moguće biti u visokim potpeticama i pripijemoj haljini, mirisati, imati crvene nokte, a opet dobro ispeglati košulju. Uf, dobro je. Popravih kragnu. U disertaciji je ipak, na kraju, u zahvalnici stajalo:

 " and finally, to my wife Milica for believing - without her persistent support and encouragement, this thesis would have never been fnished"!

Nakon tog dogadjaja vodim moju devojčicu u vrtić. Pošto ne radim, ujutru kad je predajem vaspitačicama nisam više mama u štiklama, ali se ipak našminkam i sredim. Moram, ne znam zašto. Ne forsiram se, već mi je to normalno. Ipak, juče ujutru obučem neke udobne široke gaće, grudnjak normalno, grilon čarape i majicu. Razmišljam šta još i mozak stao. Nemam pojma. Ma to je to! Duža jakna i spremna sam. I stvarno, odem u vrtić, a čarape glavni odevni komad. Tipičan primer kako spolja stvari mogu izgledati dobro, a zamišljam...šta ako sad vaspitačica kaže, ajmo svi roditelji, roditeljski sastanak, a Milina mama u gaćama i čarapama, još nezaposlena! Za samopouzdanje nula bodova. A, onda opet kažem sebi, ma baš te briga carice, džak da obučeš, boli te dupe!

 Vaspitačice nisu predlagale roditeljski, ali me je muž zvao na prvu jutarnju kafu u kafić blizu njegovog radnog mesta. Taj kafić je pun studenata i studentkinja, nekima i on predaje. Razmišljam, mogu ih sresti, a u čarapama sam. Ma, neću da propustim kafu sa njim. Dok sam radila, nikad je nisam popila sa njim. Ulazim u kafić, on još nije stigao. E, što kasniš, mamicu ti tvoju, sad baš kad mi treba podrška, dok sam u čarapama, mislim se u sebi. Sednem, naručim kafu sa mlekom, otkopčam dva dugmića na jakni i taman.

 Ta me je situacija upozorila, da iako nismo savršeni, možemo biti super i nasmejani. Bila sam zadovoljna sobom i moćna sama sebi, jer mi se činilo da okolina bez obzira na namere, ne može da me dobije. Ne dam joj se. Mogla bi u čarapama i kod predsednika Republike i na sednicu Vlade, ako imam u glavi i u srcu, još ako imam i u nogama...i čarape će bolje stajati.

Idi u kafanu iako si žena, putuj iako si žena, imaj hobi iako si žena, imaj vreme iako si žena, uči, čitaj, pevaj, pleši, vežbaj, imaj omiljeno vino, liker ili pivo. Opusti se, zaslužila si!I deca će ti biti srećnija ako si ti srećna!