Gumene čizme su univerzalno sredstvo koje svi uzrasti mogu i trebaju da koriste na selu. Za kišu je, za blato, štalu...
Možeš da ih obuješ na kratke čarape ili na duže, da vire iz čizama. Šorts. Bela majica i šešir.
Dodju konjska kola po tebe...a na kolima te čeka tvoja ekipa iz detinjstva. Svi slobodni baš danas i smeškaju se.
I krenete kroz selo, da pokupite i ostale.
Svratite prvo do Ljilje na kolačiće sa kajmakom ili samo koricu hleba, ali široko isečenu.
Dok se oblizuješ od preostalog kajmaka, popiješ jednu drenju od prošle godine...i čašu vode sa česme.
Pozdraviš srdačno koga god da sretneš, dok ti vazduh osvežava obraze.
Onda, svratiš kod Bebe, na šolju kiselog mleka ili samo vare, ako mleko još nije ukiselila...pa nastaviš put.
Dešićima mašem i govorim...ne čekajte me, Bog zna kad ću?!
U Bucalima, kajgana sa pekmezom od šipaka.
Kecmanima kažem, ješćemo u povratku!
Sit od zavičajne hrane, srećan samo zato što si tu...sedaš sa ostalima na veliku livadu u debeli hlad. Grickaš neku travčicu, gledaš nebo...ostaneš tu ceo dan, sve dok se ne pojave zvezde.
"Nema nigde ovako sjajnih zvezda. Tako su jasne i lepe."
Pametan mi je bio pradeda Jandrija što je došao u Trninić brijeg, mada i Oton je lep!
Mila je razapela rozi šator ispred kuće, pronalazi svoj način kako da razume mamin zavičaj i kako da mu se divi.
Ljubav se prema zavičaju prvo prenosi, pa uči...pa živi!
