Deluje jednostavno ili bar izazovno, uspostaviti simbiozu duše i tela i spoznati njihovo dejstvo u tandemu.
Samo deluje. Kod većine su stvari na početku ili previše lake ili previše teške, a potom razvijajući se, prolaze razne mutacije do konačnog. E sad, konačno može biti, ohrabrujuće ili deprimirajuće.
Ovih sam dana u psihološkim tripovima i analizama ličnosti, svoje prvenstveno, pa i svih oko mene.
Usudjujem se reći, istina potpuno subjektivno i laički, da smo svi kolektivno ludi! Ili bar nas je većina takva.
Ludo je fenomenalan prikaz i opis mnogih struktura i dogadjaja...čak i osećanja. Uz toliko lepih stanja može da stoji luda, ludo...luda sreća, ludo putovanje, luda radost! Svidja mi se to ludilo, trenutno ili povremeno, retko trajno, ali dovoljno da da impuls, da prorade talasi unutar nas, da okrepi, da zablistamo.
To pokretačko ludilo, kreativno, dozvoli nam da izadjemo iz svojih okvira, da pomerimo granice, da verujemo.
Mnogi ljudi ne veruju. Ne veruju u čuda, ne veruju ni da bi sutra moglo biti dobro...ne. Svoju ravnodušnost pravdaju različitim mehanizmima odbrane, koje im omogućava ili inteligencija ili sklonost ka prihvatanju jer je tako jednostavnije. O da, nekad stvarno sve izgleda besmisleno, pa se aktiviraju crni bombarderi iznutra, u obliku straha, ega, primitivizma...uf, kako mizerija zna biti primamljiva. Kuknjava, samookrivljivanje, malodušnost, kompleksi... Nešto stečeno, nešto urodjeno, čitava komplikacija.
Taktike da volimo i budemo voljeni, taktike da smo važni, da se bez nas ne može, da smo neodoljivi, da smo najpametniji i uvek u pravu...da je naše dobro, a tudje neprihvatljivo...taktike i strategije, svesne i nesvesne. Filozofija življenja i filozofija životarenja.
U svaku etapu života i ličnog razvoja, unosimo i vrednosti drugih, koje smo prihvatili kao ispravne. Svoje sisteme vrednosti, mnoga deca i nemaju, već samo copy paste.
Ako mama smatra da je uštirkan stolnjak, opeglane gaće i posteljina, pristojno držanje i distanca, ispravan kriterijum za ocenu 5, smatramo i mi.
Ako otac smatra, da je bolje ne pričati o osećanjima i ne spominjati menstruaciju, onda se o tome ćuti. Velika je greška kod takvih pominjati uloške, tampone, grudnjake i ostale grešne radnje i stanja.
"Rekli moji, dobro je biti ekonomista, imaćeš para!"
"Rekli moji, dobro je biti mudar, pa znati prećutati mužu!"
"Rekli moji, treba trpiti!"
Nemam feminističkih tripova, a nisam ni za preveliku slobodu...ali dotuće nas primitivizam.
Biram sreću svakog pojedinca. Šta god radio, u miru, neka uživa i bude srećan.
Mnoge naše porodice samo liče na prave i dobre. Da, na slavama tih porodica ima dovoljno tanjira i ništa ne sme da zafali...hrane i pića duplo, samo da gosti to primete i naravno pohvale. Slava je kod mnogih postala promocija kulinarskih veština, moći i samo privid porodične sreće. Zapravo, možda sam preterala. Možda ti ljudi i te žene zaista jesu srećni, dok peru sudje, ćute i gledaju pijane muževe kako loču i loču...do sutra.
Hladna sarma, zagrljeni kumovi, šljiva i razvaljivanje. Sutra novi dan, teatar završen.
Lepo je negovati tradiciju, predivno...prethodne reči samo akcentuju površnost i licemerje.
"Vidi je, ima krive noge...a čula sam i da voli onu stvar!"
"Lepuškasta je, ali je baš glupa!"
"Uvalila se, ali džaba, seljančura!"
Kako je lako ogovarati...uz kaficu i kocku šećera...pa se odluta od svojih.
Lako je suditi, bez prava na obrazloženje i žalbu.
Godinama sam se trudila dokazivati dobro u sebi...toliko sam se trudila, da sam se pogubila u toj želji da svet uverim.
Uveriti svet...kakvo ludilo!
Svet neće videti dalje od rate za kredit, od zavisti, od tuge, neuspeha...neostvarenih snova.
Znate ono, bio je lep mladić, pametan, šarmantan, mangup i dobar djak. Hteo je da bude advokat. Devojka mu je ostala trudna i oženio ju je. Nakon dvoje dece, žena se ošišala, blago uvila kosu, počela da cepidlači i da mrzi seks, a on nije položio pravosudni ispit, pa je ostao da radi kao pravnik u gradjevinskoj firmi. Dosadan život u varošici. Sada on ima stomačinu, malo kose i čeka starost i da decu izvede na pravi put. Kad deca odu, milina, on će na pecanje. Eto, odustao je, a nekad je bio pravi frajer.
Ili, bila je ok devojka, malo snobica, ali ne loša osoba. Volela je bogatog drugara iz razreda. Imala je sve što je volela. Nije bilo seksa, ali ispoštovala ga je zbog poklona. A, znao je da kupi, imao je ukusa. Kad, gle, dodje dasa sa brda, pokaza joj šta je seks i ona odustade od poklona. Zaljubi se u sirovu mušku požudu, obuče venčanicu i ostavi aseksualnog i bogatog drugara iz razreda. Sirovi je uze sebi, orgazmi su zamračivali slike budućnosti, ali se jednog jutra dozirana snobica probudi uznemirena...nije radio, narastao mu stomak, zube čeka, biće do nedelje...aseksualni se oženio i njegova gospodja vozi neki super bibi....e, luda glavo, šta uradi?!
Razne su varijacije na temu. Opet, svako je lud na svoj način. Dete u sebi treba i negovati i sputavati...jer bez tog dečijeg bili bi previše ozbiljni.
Nema savršene taktike za sreću...isčekivanje i stvaranje sreće je lepota i ludilo. Šta ima lepše od tog otkrića?!
Obični trenuci znaju biti posebni...
Spoznajmo svako za sebe, šta nas uveseljava i onda proživi tu radost.
Važno je, zaista je važno pratiti svoje srce i putovati kroz život prateći šaputanja iznutra. Ne treba nam loše i bolno, da bi smo spoznali dobro.
Svačiji put je drugačiji. Za sebe mislim, da sam kroz život puno propatila. Za koji dan ću 33 leta i osećam se srećno. Uvek sam se osećala srećno, bez obzira na gubitke. Da, gubila sam, ali nisam. Tugu bi smenjivala sreća, baš svaki put bila bi blagoslovena sa osmehom, nakon velike tuge. Uvek sam mogla da pevam i plešem i kad čujem harmoniku i klarinet, svaka tuga postaje junački teret, a svaka pesma me podseća koliko mi je put bio lep.
Planiram, dugo. Kakve god okolnosti bile, rekla sam da me vode u starosti ili malo ranije, na muziku, na vino. Da znam, biće u kafani onih koji će me u čudu gledati, ali samo ću im se nasmešiti.
Mnogaja leta!
Za radost, našu divnu dečicu, sa kojom slavimo život!
Za zdravlje, da našoj deci budemo što duže tu!
Za vazduh i vodu i pesmu...
Sa molitvom da pronadjemo radost i da živimo život...ne čekajući i ne puštajući da prodje...jer jednoga dana, sve će nam biti smešno i pamtićemo samo...
lude trenutke, lude godine, ludu sreću!
